Antibiotici gube bitku - ima li nam spasa?

Mnoge bakterijske infekcije koje su se nekada lako lečile više ne reaguju na antibiotike. Bakterije su stekle sposobnost da unište antibiotik kako bi opstale. Bolesti koje su bile izlečive, ponovo će ubijati. U poslednje tri decenije, farmaceutske kompanije nisu proizvele ni jednu novu klasa antibiotika jer profit nije dovoljno veliki. Naučnici javno govore da čovek gubi bitku sa bakterijama, kao i sa većinom drugih mikroba.

Ima li nam spasa? Ako se okrenemo prirodi, imamo šansu. Postoji mnogo biljaka koje uspešno deluju protiv mikroba, a njihovom pravilnom kombinacijom se mogu dobiti vrlo efikasni prirodni antibiotici. 

Potraga za prirodnim antibioticima preplavila svet

Deluju na dva načina - eliminišu opasne bakterije i povećavaju odbrambene mehanizme organizma. Nedostatak je to što mogu da ubiju neke korisne bakterije u organizmu, ali se taj deficit danas može nadoknaditi probioticima.

Najbolji antibiotici u biljnom svetu su šipak, beli luk, cimet, đumbir, žalfija, bagrem, ehinacea, eukaliptus, kleka, sladić, majčina dušica, lavanda, karanflić, a ima ih još.

Šipak sadrži ogromne količine vitamina C i zato pomaže da se odbranimo od infekcije.

Žalfija je jadna od najstarijih medicinskih biljaka i pominju je još antički lekari. Do otkrića antibiotika vekovima se koristila protiv upala grla i ždrela, promuklosti, protiv znojenja obolelih od tuberkuloze, jer smanjuje lučenje znojnih žlezda. Naučno je dokazano da ima umerena, ali širokog spektra, antibakterijska, antigljivična i antivirusna svojstva.

Đumbir deluje na čitav niz zapaljenskih bolesti kao što su reumatizm i artritis, zapaljenje jetre i bubrega.

Bagrem, samo jedan cvet, sadrži oko 40 miligrama vitamina C. Za lek se koriste samo cvetovi jer je kora otrovna. Pripremljen kao čaj, bagrem suzbija reumatske zapaljenske procese, a i odličan je antiseptik.

Lavanda ima jaka antimikrobna svojstva

Lavanda je tipičan prirodni antibiotik jer ima oba potrebna svojstva za borbu sa bakterijama - jača imunitet i deluje kao snažan baktericid. Ako je čovek u blizini lavande ona prirodno stimuliše imuni sastav koji štiti organizam od virusa i bakterija. Ona takođe napada bakterije i viruse, ali ne stvara otporne sojeve bakterija, kao sintetički antibiotici.

Ehinacea je široko korišćena u borbi protiv infekcija, posebno prehlada i drugih infekcija gornjih disajnih organa, urinarnog trakta, vaginalnih infekcija, upale krajnika, streptokoknih infekcija, sifilisa i difterije. Dosadašnja istraživanja pokazuju da ehinacea smanjuje simptome prhlade, ali još nije utvrđeno da li pomaže u sprečavanju prehlade.

Cimet može da uništi većinu tzv.bolničkih (MRSA) bakterija koje su potpuno otporne na standardne antibiotike i smrtni je neprijatelj bakterije ešerihije koli, zaključeno je u dosadšnjim studijama ovog istočnjačkog začina.

Naučnici sa državnog Univerzitea Kanzas su zarazili sok od jabuke sa oko milion bakterija ešerihije. Samo jedna kašičica cimeta je ubila 99,5 odsto bakterija za tri dana, na sobnoj temperaturi.

Beli luk se spominje još u spisima Vavilona, Persije, Grčke i Rima. Dokazano leči ili pomaže u lečenju mnogih bolesti. Jedan od snažnih aktivnih sastojaka u belom luku  je alicin, supstanca koja pokazuje antibakterijska i antigljivična svojstva. Naučnici su dokazali da alicin uništava mnoge bakterije, među kojima su i neke koje su često otporne na konvencionalne antibiotike.

Kleka ima izuzetna lekovita svojstva zbog čega u ima posebno mesto u biljnoj medicini. Poseduje jaka antibakterijska svojstva i koristi se za lečenje infektivnih bolesti pluća. 

Sa klekom treba biti oprezan jer preterana upotreba može da ošteti bubrege, a osobe sa osetljivim bubrezima ne treba uopšte da je koriste. Kleka sdrži terpentin koji može da izazove nadražaj i upalu ovog organa. 

Ne preporučuje se ni trudnicama jer može da izazove kontrakcija materice i pobačaj.

Karanfilić je prva pomoć
 protiv zubobolje

Karanfilić u obliku ulja i danas koriste stomatolozi kao antiseptik i za dezinfekciju korenskih kanala. Eugenol, koji se nalazi u velikim količinama u karanfiliću je primarni antimikrobni sastojak ove biljke što su dokumentovali mnogi naučnici širom sveta.

Ovo ulje ubija više od 60 vrsta bakterija, 15 vrsta gljivica i nekoliko virusa.

Sladić je po lekovitim svojstvima gotovo univerzalna biljka. U kineskoj tradicionalnoj medicini se koristi već 2.000 godina, a ostalo je zapisano da je efikasan protiv 72 vrste upala i da otklanja 1200 vrsta otrova iz tela.

FDA preporučuje izbegavanje sladića ukoliko pijete lekove za regulisanje  poremećaja srčanog ritma jer može da poveća rizik od toksičnih efekata tog leka. Oni koji lekove za visok krvni pritisak, takođe bi trebalo da pripaze na sladić jer može da umanji efikasnost leka ili poveća koncentraciju kalijuma.

Majčina dušica se naziva “sirotinjskim antibiotikom” jer je veoma delotvorna kod prehlade i gripa.